Nijansa bola ima svoj vokabular koji medicina još nije imenovala.
Ne učim ja faze. Ne podvlačim definicije, niti pamtim redosled. Nisam posmatrač sopstvene glavobolje da mogu govoriti o njoj iz daljine.
Ja je živim.
I kada stigne — stiže celom sobom. Stiže svetlom koje bode. Tišinom koja zvoni. Toplom mučninom što se penje iz stomaka kao neko drugo srce.
Za neke je to „prodrom“, „aura“, „postdrom“.
Za mene — to su dani u kojima učim da hodam polako, da govorim kraće, da dišem tiše.
Život sa migrenom nije teorija. Migrena je praksa tela koje se seća i onda kad vi želite da zaboravite.
I zato ne pišem kao neko ko objašnjava.
Pišem kao neko ko proživljava — iznova i iznova.
Ja ne prepoznajem faze.
Prepoznajem sebe — kad nestanem u njima.